Profesionalni vojnik u Srbiji: Šta svaka devojka treba da zna pre nego što se prijavi

Svake godine sve veći broj devojaka i žena u Srbiji odlučuje da svoju profesionalnu karijeru započne u redovima Vojske Srbije. Motivacije su različite: od stabilne plate i beneficiranog radnog staža, preko ljubavi prema oružju i uniformi, do želje za nesvakidašnjim životnim iskustvom koje nijedna druga profesija ne može da pruži. Bilo da razmišljate o dobrovoljnom služenju vojnog roka ili o zaposlenju kao profesionalni vojnik, važno je da u potpunosti razumete ceo proces - od podnošenja prijave, preko lekarskih i psiholoških pregleda, pa sve do same obuke i svakodnevnog života u kasarni. U ovom sveobuhvatnom vodiču pokrivamo svaki segment puta do vojničke uniforme, na osnovu iskustava brojnih kandidatkinja i aktivnih pripadnica sistema odbrane.

Kako izgleda proces selekcije za profesionalnu vojsku

Selekcija za profesionalnog vojnika u Srbiji je višefazni proces koji obuhvata nekoliko ključnih koraka. Svako ko želi da konkuriše mora pre svega da prati zvanični sajt Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gde se redovno objavljuju konkursi za različite rodove i specijalnosti. Konkursi obično izlaze dva do tri puta godišnje, a sama zakonska procedura od raspisivanja konkursa do konačnog prijema kandidata traje približno pet do šest meseci. Interesovanje je, prema rečima upućenih, izuzetno veliko - posebno na jugu Srbije, gde se prijavljuje i do pet puta više kandidata nego što ima slobodnih mesta. U Beogradu i Vojvodini je konkurencija nešto manja, što može biti značajna informacija pri odabiru kasarne za koju se prijavljujete.

Gde i kako predati dokumentaciju

Dokumenta se predaju direktno u kasarni u kojoj želite da se zaposlite. Iako na sajtu Vojske Srbije piše da se obrasci mogu preuzeti u bilo kojoj vojnoj ustanovi, praksa pokazuje da je najbolje otići direktno u ciljanu kasarnu, jer će vam tamo pružiti najpreciznije informacije o tome koja su radna mesta trenutno otvorena, kakvi su uslovi rada i kakve su specifičnosti tog konkretnog mesta. Obrasci za prijavu mogu se naći i na internetu, u okviru stranice sa aktuelnim konkursom, pa se mogu odštampati i popuniti unapred. Od dokumentacije je potrebno pripremiti: uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje da niste osuđivani (iz suda), fotokopije lične karte i radne knjižice, kao i dokaz o stručnoj spremi. Sva dokumenta koja se fotokopiraju moraju biti overena u opštini. Takođe, potrebno je popuniti i poseban obrazac sa podacima o članovima porodice - to je jedan od onih papira koji se ne može preuzeti sa sajta, već se dobija isključivo u kasarni.

Lekarski pregled - prva velika prepreka

Nakon podnošenja prijave i prolaska administrativne provere, prvi veći izazov je lekarski pregled. Za profesionalne vojnike je on izuzetno detaljan i obuhvata pregled gotovo svakog dela tela, za razliku od lekarskog pregleda za dobrovoljno služenje vojnog roka, koji je znatno blaži. Pregled se obično obavlja na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu (poznatoj kao Karaburma), mada se u zavisnosti od regiona može obaviti i u drugim vojnim zdravstvenim ustanovama.

Tokom lekarskog pregleda proverava se: vid i sluh, krvna slika i urin, kardiovaskularni sistem (EKG, merenje pritiska, osluškivanje srca i pluća), stanje kože (dermatolog), hirurški pregled, neuropsihijatrijski pregled, ginekološki pregled (ultrazvuk) i pregled opšte medicine gde se mere visina i težina. Kandidatkinje se ne skidaju potpuno - pregled se obavlja u donjem vešu i čarapama. Jedno od najčešćih pitanja jeste da li nošenje naočara automatski diskvalifikuje - odgovor nije jednostavan. Mala dioptrija (do nekih -0.50 ili -1) najčešće ne predstavlja problem, ali veća oštećenja vida mogu biti razlog za odbijanje. Takođe se proverava i da li ste ranije imali lomove, operacije ili hronična oboljenja. Ukoliko se na nekom od testova pojave nepravilnosti - na primer, bakterije u urinu zbog prehlade - kandidatkinja može biti vraćena na ponovni pregled, što ne znači automatsko odbijanje.

Psihološka procena - test ličnosti i razgovor sa psihologom

Hedonika, kako kolokvijalno nazivaju psihološku procenu, sastoji se iz dva dela: pismenog testa ličnosti i inteligencije i individualnog razgovora sa psihologom. Test ličnosti sadrži pitanja koja se često ponavljaju u drugačije sročenoj formi, upravo da bi se proverila doslednost odgovora. Važno je da budete iskreni, smireni i koncentrisani - preporučuje se da na testiranje dođete naspavani i siti, jer glad i umor mogu ozbiljno poremetiti koncentraciju. Tokom razgovora sa psihologom posmatra se vaše ponašanje, način komunikacije, stav prema autoritetu i generalna motivacija za bavljenje vojnim pozivom. Kandidatkinje koje imaju malu decu treba da pokažu da su svesne izazova odvojenosti i da imaju adekvatnu podršku u porodici koja će im omogućiti da se posvete službi. Ukoliko ne položite test, novi pokušaj možete zakazati tek nakon isteka godinu dana od prethodnog testiranja.

Fizička provera - šta se očekuje od žena

Test fizičke sposobnosti je segment selekcije koji kod mnogih kandidatkinja izaziva najviše treme, iako su kriterijumi, objektivno posmatrano, sasvim dostižni uz solidnu pripremu. Za žene se najčešće traži:

• Sklekovi: 15 ponavljanja za 2 minuta, pravilno izvođenje sa spuštanjem skoro do poda i ispravljanjem ruku u gornjem položaju.
• Trbušnjaci: 40 ponavljanja, obično sa vremenskim ograničenjem od približno 5 minuta.
• Trčanje: između 1900 i 2400 metara za 12 minuta (u zavisnosti od kasarne i specifičnosti radnog mesta).
• Zgibovi: 3 ponavljanja iz visa - bez vremenskog ograničenja, što je za mnoge žene najteži deo testa.
• Skok u dalj iz mesta i sprint na 60 metara - u nekim proverama.

Svaka stavka se ocenjuje posebno, a ocene se na kraju sabiraju za konačni rezultat. Dobra vest je da su kriterijumi za žene nešto niži nego za muškarce, i da velika većina fizički spremnih devojaka uspešno prolazi ovaj test. Tri do četiri nedelje redovnog treninga u teretani i trčanja obično su dovoljne za adekvatnu pripremu. Nakon zaposlenja, fizička provera se ponavlja na svakih nekoliko meseci - negde na svaka dva meseca - i ukoliko dva puta uzastopno ne zadovoljite normu, ugovor o radu može biti raskinut. Ovo je zato profesija koja zahteva kontinuiranu fizičku spremnost, a ne samo jednokratni napor prilikom prijema.

Bezbednosna provera i čekanje na poziv

Poseban segment selekcije, o kom se malo govori, jeste bezbednosna provera. Tokom nje popunjavate detaljne upitnike o sebi i članovima svoje porodice, dosadašnjim mestima boravka i zaposlenja, putovanjima u inostranstvo i razlozima tih putovanja. Ovo služi da se utvrdi da li postoji neki bezbednosni rizik prilikom vašeg angažovanja u sistemu odbrane. Ono što najviše frustrira kandidate jeste čekanje. Nekoga pozovu na testiranje nakon svega nekoliko nedelja, drugi čekaju mesecima, a zabeleženi su i slučajevi čekanja od dve pune godine. Razlozi su različiti - od broja prijavljenih u određenoj opštini, preko trenutnih potreba kasarne, do administrativnih zastoja. Ukoliko ste prošli sve testove, a konkurs prođe bez da ste primljeni, nemojte očajavati: novi konkurs se otvara svakih nekoliko meseci, a vaši rezultati sa lekarskog i fizičkog važe izvestan period (najčešće godinu dana za lekarski, mada se ovi rokovi mogu menjati).

Dobrovoljno služenje vojnog roka kao priprema za karijeru

Za žene nije zakonski obavezno da pre zaposlenja u profesionalnoj vojsci odsluže dobrovoljni vojni rok, za razliku od muškaraca, kojima je to uslov. Ipak, mnoge devojke se odlučuju upravo na ovaj korak - i to sa dobrim razlogom. Dobrovoljno služenje vojnog roka traje tri meseca i pruža realan uvid u to kako vojska funkcioniše iznutra, bez dugoročne obaveze. Prvih mesec i po dana prolazi se osnovna pešadijska obuka, koja je ista za sve rodove: tu se uči rukovanje automatskom puškom, puzanje, trčanje sa borbenom opremom, kretanje vojnika u borbi, napad i odbrana, kopanje rovova, korišćenje zaštitne maske i odela, orijentacija na terenu, bacanje bombe i još mnogo toga. Nakon toga sledi prekomanda - odlazak u drugu kasarnu gde se obučavate za konkretnu specijalnost (vojno-evidencijsku specijalnost - VES) koju vam je dodelila komisija. To može biti strelac, poslužilac na mitraljezu, snajperista, veza, artiljerija, protivvazdušna odbrana i drugo.

Obuka nije nimalo naivna. Budi se u 6 sati ujutru, sledi jutarnje razgibavanje, podizanje zastave, obuka do 14:30, ručak, a zatim čišćenje kasarne i radovi sve do večernjeg postrojavanja u 21 sat, a u 22 sata se ide na spavanje. Vikendom nema obuke, ali radovi na održavanju kruga kasarne i dalje postoje. Kupanje je dozvoljeno tri puta nedeljno, a u letnjim mesecima prašina i znoj postaju sastavni deo svakodnevice. Od civilne odeće gotovo ništa nećete koristiti - uniforma se nosi u svakom trenutku, uključujući i spavanje u vojnoj pidžami. Mobilni telefoni jesu dozvoljeni, ali slikanje i objavljivanje fotografija na društvenim mrežama može biti sankcionisano. Ishrana je organizovana kroz kantinu, a vojnička plata za vreme obuke je simbolična - više džeparac nego zarada. Ipak, ogromna većina onih koji su prošli obuku slaže se u jednom: to je životno iskustvo kakvo se nigde drugde ne može steći, i izuzetna prilika da testirate svoje granice.

Potpisivanje ugovora i početak profesionalne karijere

Nakon uspešno završene obuke dolazi ono najvažnije - potpisivanje ugovora. Ranija praksa podrazumevala je ugovor na tri godine, ali danas se prvi ugovor sklapa na šest meseci, što funkcioniše kao neka vrsta probnog rada. Tek nakon isteka tih šest meseci, ukoliko su obe strane zadovoljne, potpisuje se dugoročni ugovor. Plata profesionalnog vojnika kreće se oko 31.000 do 35.000 dinara, mada je bilo oscilacija i smanjenja usled ekonomskih mera. Ono što ovaj posao čini finansijski atraktivnim jesu dodaci: beneficirani radni staž (svaka godina se računa kao godina i po, odnosno više), plaćen godišnji odmor, redovno zdravstveno osiguranje, plaćen prevoz do posla i nazad, kao i dodatak na platu za dežurstva i menjanje odsutnih kolega. Za profesionalna vojna lica (oficire i podoficire) postoji i dodatak za zastupanje - ukoliko menjate odsutnog kolegu duže od 10 dana, procenat dodatka raste, a regulisan je pravilnikom o putnim i drugim troškovima.

Ugovor se može raskinuti i od strane zaposlenog, ali pod određenim uslovima. Ukoliko je poslodavac prekršio ugovorne obaveze (na primer, isplaćivao manju platu od ugovorene ili tražio poslove koji izričito nisu u opisu radnog mesta), raskid je moguć bez penalizacije. U suprotnom, samoinicijativni raskid ugovora pre isteka roka može podrazumevati finansijske obaveze prema državi. Zato je važno da pre potpisivanja dobro proučite svaki dokument i da budete sigurni da je vojni poziv ono što zaista želite.

Svakodnevni život u kasarni - realnost nasuprot očekivanjima

Život profesionalnog vojnika nije nalik onome što filmovi prikazuju. Dan počinje rano i često je ispunjen zadacima koji nemaju veze sa borbenom obukom. Čišćenje objekata, održavanje higijene kruga kasarne, pranje sudova, košenje trave - sve su to svakodnevni poslovi koje obavljaju i muškarci i žene. Ipak, primetna je određena doza zaštitničkog odnosa prema ženama u vojsci: teže fizičke poslove (poput nošenja sanduka sa municijom ili teškog tereta na logorovanju) najčešće preuzimaju muške kolege. To, međutim, ne znači da žene ne mogu biti izložene izuzetno napornim situacijama - pešadijska obuka uključuje višekilometarsko pešačenje sa punom borbenom opremom (mitraljez od 10 kilograma na ramenu nije izuzetak), višednevno logorovanje bez mogućnosti kupanja i presvlačenja, spavanje u štali ili na mokroj zemlji dok kiša pljušti, i puzanje po snegu do kolena od jutra do mraka. Upravo ovi ekstremni uslovi su ono što odvaja one koji vojsku istinski vole od onih koji su u nju došli samo zbog stabilne plate.

Kuva li žena u vojsci kafu nadređenima? Ponekad - i to nije nužno ponižavanje, već jednostavno deo hijerarhijskog sistema u kom svako ima svoje zaduženje. Mnoge devojke koje su prošle obuku ističu da nikada nisu bile maltretirane na rodnoj osnovi i da ih kolege tretiraju ravnopravno, uz razumevanje za fizičke razlike. Drugi, pak, svedoče da je sve stvar sreće i toga u koju jedinicu i sa kakvim starešinama završite. Ono što je neosporno jeste da disciplina, subordinacija i apsolutno poštovanje pravila ne trpe kompromis - i da svako ko nije spreman da se povinuje autoritetu bez pogovora teško može opstati u ovakvom sistemu.

Rodne predrasude, bolovanja i izazovi za majke

Jedna od najosetljivijih tema u vezi sa zapošljavanjem žena u vojsci i policiji tiče se trudničkog i porodiljskog odsustva, bolovanja radi nege deteta i percepcije da žene zbog toga predstavljaju „balast" za službu. Činjenica je da u kolektivima gde ne postoji mogućnost zapošljavanja zamene sa biroa rada (kao što je to slučaj u vojsci i policiji), svako duže odsustvo zaposlenog automatski povećava obim posla kolegama. Ipak, za odsutne kolege u vojsci postoji institut zastupanja, regulisan pravilnikom, koji podrazumeva i novčanu nadoknadu onome ko preuzme deo posla. Problem nastaje kada se odsustva nagomilaju, a naročito u mirnodopskim uslovima kada su jedinice već podkapacitirane. Međutim, kriviti isključivo žene za ovakvu situaciju znači prevideti da i muškarci imaju pravo na bolovanje radi nege deteta, i da ga sve češće i koriste.

Majke koje rade u vojsci moraju biti spremne na činjenicu da će ih služba povremeno odvajati od dece - bilo zbog terenskih vežbi, bilo zbog potencijalnih mirovnih misija u inostranstvu. Vojska ne pravi izuzetke: ukoliko dobijete prekomandu, morate ići. Ukoliko ste raspoređeni na teren, ostajete onoliko dugo koliko je potrebno. Ovo su okolnosti o kojima svaka žena koja razmišlja o vojnoj karijeri mora ozbiljno da promisli, naročito ukoliko planira porodicu. Sa druge strane, mnoge profesionalne vojnikinje ističu da im je upravo vojska omogućila da se izbore sa životnim nedaćama, da steknu samostalnost i samopouzdanje kakvo nigde drugde ne bi pronašle. Neke od njih su postale izuzetni nišandžije, najbrže u rasklapanju puške, i nosioci pohvala koje su ih stavile ispred muških kolega. U ratnim jedinicama poput pešadije, gde je od četrdeset sedam muškaraca svega četiri žene, pokazalo se da su upravo žene te koje često pokazuju veću odgovornost i istrajnost.

Vojna akademija, Škola rezervnih oficira i napredovanje

Za devojke koje imaju završen fakultet, posebno one sa visokim prosekom i ambicijom da uđu u oficirski kor, Vojna akademija i Škola rezervnih oficira predstavljaju logičan izbor. Vojna akademija traje četiri godine, po završetku se dobija čin potporučnika, a obaveza prema državi obično traje deset godina - ili se u suprotnom mora refundirati celokupan trošak školovanja. Škola rezervnih oficira traje oko šest meseci i predstavlja intenzivan kurs nakon kog se može konkuriasti za rad u vojsci sa znatno boljim izgledima od kandidata sa srednjom stručnom spremom. Stepen obrazovanja igra značajnu ulogu i pri bodovanju na konkursu: kandidat sa fakultetom dobija više početnih bodova od onog sa četvrtim stepenom, a on opet više od onog sa trećim stepenom. Zato se ženama koje su završile master ili doktorske studije na nekom od civilnih tehničkih fakulteta savetuje da ozbiljno razmotre ulazak u sistem odbrane, jer su njihove šanse za prijem - a kasnije i za napredovanje - veoma visoke.

Mirovne misije i rad u inostranstvu

Profesionalni vojnici Vojske Srbije imaju priliku da učestvuju u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija - na Kipru, u Libanu, pa čak i u Avganistanu. Ove misije donose značajno veće prihode od redovne plate i priliku za međunarodno iskustvo, ali sa sobom nose i visok nivo rizika i dugotrajnu odvojenost od porodice. Kolege koje su bile na ovim misijama svedoče o ekstremno teškim uslovima, ali i o profesionalnom i ličnom zadovoljstvu. Izbor za odlazak u misiju nije uvek dobrovoljan - jednom kada ste u sistemu, služba može zahtevati da idete tamo gde je vojsci potrebno. Ipak, ovakve prilike su relativno retke i dodeljuju se prema precizno utvrđenim kriterijumima.

Da li je vojska zaista „muški posao"?

Najtvrdokornija predrasuda sa kojom se žene u vojsci susreću jeste uverenje da je nošenje uniforme, oružja i čizama nešto što poništava ženstvenost, da su žene u vojsci „muškarače" i da im tamo nije mesto. Realnost je, naravno, znatno složenija. Žene koje su izabrale vojni poziv ne odriču se svog identiteta - naprotiv, mnoge od njih u slobodno vreme nose štikle, šminkaju se i žive potpuno uobičajen život van kasarne. Ono što ih razlikuje jeste spremnost da povremeno zamene haljinu uniformom, da se suoče sa izazovima koje većina ljudi nikada neće imati priliku ni da zamisli, i da u sistemu strogih pravila pronađu svoj put. U Izraelu, na primer, žene podležu obaveznom vojnom roku i pokazale su se kao potpuno ravnopravni vojnici - sposobne za borbene zadatke, obaveštajni rad, pa čak i za specijalne operacije. U američkoj vojsci žene piloti, pešadinci i marinci više nisu izuzetak, već sastavni deo jedinica koje idu pod paljbu u Iraku i drugim kriznim područjima. Srbija, doduše, nije Izrael niti Sjedinjene Države - ovde se još uvek vodi debata o tome da li žene uopšte treba primati u profesionalnu vojsku. Ipak, svaka devojka koja prođe sve testove, obuku i godinama časno obavlja svoju dužnost, svojim primerom dokazuje da je pitanje „da li je vojska za žene" zapravo pogrešno postavljeno. Vojska je za svakog ko je za nju spreman.

Praktični saveti za buduće kandidatkinje

1. Fizički se pripremajte unapred. Mesec dana u teretani, redovno trčanje i vežbe snage napraviće ogromnu razliku na testu fizičke sposobnosti.
2. Istražite sve informacije. Pratite sajt Vojske Srbije, idite u vojni odsek, raspitajte se direktno u kasarni. Ne oslanjajte se isključivo na ono što piše na internetu.
3. Budite iskreni na testovima. Psihološka procena je osmišljena tako da otkrije nelogičnosti - doslednost je ključ.
4. Razmislite o dobrovoljnom služenju. Ako niste sasvim sigurni, tri meseca obuke će vam dati odgovor na pitanje da li je ovo zaista za vas - i to bez dugoročne obaveze.
5. Pripremite se na čekanje. Administrativni procesi umeju da potraju - nemojte odustati nakon prvog neuspeha ili dužeg perioda bez odgovora.
6. Budite svesne izazova. Razgovarajte sa porodicom o tome šta vojna služba podrazumeva - odvojenost, prekomande, terenske vežbe, rad vikendom i praznicima. Podrška najbližih je neprocenjiva.
7. Ponesite više čarapa i donjeg veša na obuku. Zvuči banalno, ali u uslovima ograničenog pranja na ruke, ovo postaje pitanje svakodnevne udobnosti.

Zaključak

Postati profesionalni vojnik u Srbiji nije jednostavan put - ni za muškarce, ni za žene. Zahteva odricanje, fizičku i psihičku izdržljivost, spremnost na konstantno usavršavanje i poštovanje stroge hijerarhije. Sa druge strane, pruža sigurnost redovnih primanja, brojne beneficije koje veliki deo radnika u Srbiji nema, i pre svega ono što se ne može izmeriti novcem - osećaj pripadnosti, discipline i ponosa koji se stiče svakodnevnim nošenjem uniforme. Za devojke koje su oduvek maštale o ovakvom pozivu, koje su svesne svih izazova i spremne da im se suoče, vrata kasarne su otvorena - a svaka uspešno završena obuka i potpisan ugovor dokaz su da rodne predrasude polako, ali sigurno, postaju stvar prošlosti.

Ukoliko ste već podneli prijavu, neka vam je sa srećom. Ako tek razmišljate o tome, nadamo se da vam je ovaj vodič pomogao da steknete jasniju sliku o tome šta vas čeka na putu ka vojničkom pozivu. Vojska nije posao - vojska je način života. Ko je voli, ne može bez nje. Ko je ne voli, teško može u njoj opstati. Izbor je, kao i uvek, na vama.