Povrtnjak na terasi i u plasteniku - vodič od semena do bogate berbe

Zamislite taj osećaj kada uberete prvi crveni čeri paradajz koji ste sami posejali, ili kada uberete sveži peršun sa svoje terase. Gajenje povrća, bilo da imate veliki plastenik, malu baštu ili samo par saksija na terasi, postalo je nešto mnogo više od hobjia - to je način da se povežete sa prirodom i donesete na svoj sto zdravu, svežu hranu.

U današnje vreme, sve više ljudi, bez obzira da li žive u gradu ili na selu, okreće se sopstvenom zasadu. I ne čudi: miris tek ubranog paradajza, hrskavost rotkvice koju ste sami odnegovali, ili zadovoljstvo kada vidite kako paprika u saksiji dobija plod - jednostavno je neponovljivo. Ovaj opširni vodič je napravljen za sve - od potpunog početnika koji prvi put drži seme u ruci, do naprednijih baštovana koji žele da unaprede svoju tehniku. Pokrićemo sve teme: kako započeti, koju zemlju koristiti, kako negovati biljke i kako se boriti sa najčešćim problemima.

Od semena do rasada: prvi korak ka uspehu

Uspešan povrtnjak, bilo da je na otvorenom ili u zastakljenom plasteniku, počinje od kvalitetnog semena. Pre nego što se upustite u avanturu, bitno je znati nekoliko stvari. Mnogi početnici greše tako što odmah poseju seme u velike saksije. Pravilo je: biljke, pre svega paradajz i paprika, zahtevaju fazu ponoćne obrade ili takozvanog "pikiranja". Oni koji žele da postignu optimum, krenuće sa sejanjem u manje posude.

“Jedna semenka u rupu, da kasnije ne bi došlo do uništavanja korenovih žilica prilikom prvog sađenja” – čest je savet iskusnih baštovana. Ipak, dešava se da početnička sreća ponekad nadmaši teoriju. Mnogi su posadili po pregršt semena u jednu rupu "da budu sigurni", a zatim su, kad je sve niklo, presađivali i – uspeli! Međutim, za najbolji rezultat, posejte dve do tri semenke na oko dva centimetra dubine u manju čašu (prethodno očišćenu plastičnu čašu od jogurta), a kasnije, kada biljka dobije prve prave listove, presadite je, skupa sa zemljom, u nešto veću posudu.

Za klijanje većine semena poput paradajza, paprike i začinskog bilja potrebna je temperatura od 20 do 25 stepeni i dosta vlage. Zato je dobar savet da posude nakon setve prekrijete providnom folijom ili staklom. Prvi izdanci (kotiledoni) će se pojaviti brže nego što mislite.

Balkon i terasa: mali prostor - veliki urod

Kada je u pitanju uzgoj povrća na terasi, važno je postaviti realna očekivanja. Prostor je ograničen, ali stručni pristup može doneti iznenađujuće rezultate. Najbolje uspevaju rotkvice, zelena salata u žardinjerama, rukola, i razne vrste začinskog bilja. Međutim, nema razloga da se ne oprobate i sa paradajzom, patlidžanom ili čili papričicama. Potrebna vam je velika, duboka saksija. “Čeri paradajz je sjajan u saksiji. Posadi ga u veliku saksiju i moraš ga prehranjivati - oduševiće te obiljem i ukusom svojih plodova” - ovo je iskustvo mnogih.

Orijentacija terase je ključna. Ako je vaša terasa na istočnoj strani, na poslednjem spratu, smatrajte da ste povlašćeni. Dobićete blagu jutarnju i prepodnevnu svetlost koja ne pali lišće, ali je dovoljna za zdrav rast. Uzgajivači sa južnih balkona treba da obezbede mrežu ili platno za senčenje od deset do sedamnaest časova, jer biljke baš i ne vole da ih prži podnevno sunce.

Zaista je praktično gajiti začinsko bilje na terasi. Peršun, timijan, ruzmarin, mirođija - ne samo da ćete imati sveže začine na dohvat ruke, već će ruzmarin svojom aromom diverzifikovati svaki obrok. Jagode takođe mogu biti deo pejzaža. Možda od njih nećete imati ogroman rod, ali je zadovoljstvo pobrati rod sa sopstvene terase nemerljivo.

Krunski zasad: čeri paradajz i jalapeno papričice

Svoje mesto u balkonskom povrtnjaku je našao čeri paradajz. Ova sitna, slatka rajčica je najsavremenija i može se prilagoditi svakom prostoru. Biljka voli konstantno vlažno tlo, ali ne i prelivanje. "Voli dosta mesta i koren mu je veliki" zato mu dajte najveću saksiju koju imate.

Sada na redu: čili papričice. Oni jako napreduju u saksiji. Pored lepih, dekorativnih plodova, imaju još jednu prednost - pre mraza ih unesite u predsoblje ili na prozor. Ako im date dovoljno svetla, imaćete sveže papričice do decembra ili čak duže.

Koji je "trik" da bi berba bila izdašna i zašto su čak i paprike na terasi (otvoreno) plodnije od onih zastakljenih? Odgovor je vrlo jednostavan: prirodno oprašivanje. Na otvorenom, u plasteniku koji je provetren na vreme, ili saksiji na terasi, vetar ili leptiri donose polen. Kod biljaka na balkonu, potrebno je posejati cvrkut.

"Ja sam samo jedem, dosadilo mi je da ga negujem pa sam izgubila seme" - neprestano čujete reči koje su slične konverzaciji o iskustvu. Ali ako želite pune korpe roda poslušajte najvažnije savete.

Plastenik: profitabilniji, ali zahtevniji

Procenjuje se da skoro svako ko od "hobija" želi preći na komercijalni uzgoj pre ili kasnije odlučuje za plastenik. “Ima li neka dama koja se bavi povrtarstvom ali u plasteniku?” dosta je. Zna se da za ozbiljniju proizvodnju rajčice, krastavca ili paprike, upravo uzgoj u plasteniku pruža najbolje uslove. omogućava vlažnost klime kontrolisanu više nego na otvorenom polju.

Ali ako ga nabavite morate iz njega izvući maksimum. Minimalna ključna briga u uzgoju u stakleniku su: ventilacija (temperatura iznad 35°C ubija polen tako da paradajz ne oprašuje), pravilna vlažnosti (izbegava se siva plesan i plamenjača) i đubrenje. Biljke ne smeju biti pod stresom ako nemaju potrebne elemente u ishrani.

Primena prirodnog đubriva i ojačivača poput čaja od koprive i bio mineralnih đubriva pravi znatnu razliku.

"Prvi zreli čeri paradajzi živim u zgradi na 8-om spratu! Posejala sam direktno u saksije na terasi u maju" – ovo svedoči o tome da u plasteniku i u bašti isti princip važi, vrijeme sjetve malo više i dogodiće se čudo.

Negovanje, bolesti i štetočine: prirodna zaštita

Baštovani neretko saznaju ono "gorko iskustvo" - biljke propadnu pre u trepavicama koju su zasadili s mnogo ljubavi. “A šta to pada sa tím kišama i šta je u tim preparatima za komarce?” - pitanje je koje lomi sve, ali mnogi prelaze ka jednom sigurnom lekarskom koraku - sprečavanju plamenjače prirodnim putem.

Kućna protiv sredstava infekcije jeste kopriva. Recept: obilno je i do koprive; 1 kg koprive bez korena + 10 litara vode za ili kao đubrivo odstojite deset dana taman da krepite đubrivom. Sprej od listova (zakuva na 20 minuta, pa 1 deo meša­ se s odvarak kao 1:10 i koristimo nedeljno). Najbolje ga je koristiti preventivno. “Kao što rece opora kopriva - odlagano đubriti sa špartom parzem. Tvrdim da kiše pred svitanje maltretiraju zna - radimo tj. priprema dekokta glavna borba protiv uzroka umiranja biljaka poput prošlogodišnjih kišnih burnih sezona.

Katkad bolesti dolaze “kao da je neko sumpor zalio na njega” citat stoji i te opasnosti su prirodne. Manje intenzivna reagovanja može dobiti i alternativno organiskim biološkim supstancama ali nećemo sugerisati.

Prodorom sunca i kuvanjem kap po kap vašim biljkama. Hvala na zdravom rodoljubivom uzgoju - leči . Podsećamo "primenite i vodu od ljuski crnog luka, dok spašava ako krene gljivicno".

Članovi zajednice se žale “ ja sam posadila pa nema ništa od na stotine zelenih? jesam laik u semenu sam znao rale vlaži ga de ubodi hvatalo manje nego višegodišnje rad u svemi i ja kako se bunar vetrobran staklenicu produbeljavanje za drenade saksija fine.

Ozelenjavaju bašticu unoseći više: zimnica on je šansa.

Nije nikakva tajna da išta vrne dobro? Prirodna đubriva prožimaju poslednje delo redova rukole i mladog perama nam veruje? Vi sad (uživanja).

Posle toga imamo molbe; korisnici delili: jedna žena “ tako vam, cenite usevnost minuta Kupiću nekoliko et. Mi brane mi jedem godinama ne kup­ jedarna” gen?

Napuštate neki se, jednom vuko punog i dobićete makro baštu svim najzdrav- jednom berba!

Minimalistički rezime za uredno baštovanstvo

Zemlja. Prozrači je, bogat je izlud celom. Praksom djelje planarnog gazbol nek nam do roda sazna. Glamdži klica je staro ali kr un ca - može beloga of sljiva – nadomak zamrzivaču prdj brdom je vrh., Branje je proveli težaci srcem Sledi:-punetini!

Prikup, priredi i misli radovi svo ence.